Овај термин се често користи за однос према улогама у које се читаоци текста "стављају" као субјекти употребом одређених врста обраћања. За Ека, овај термин није намењен да сугерише "савршеног читаоца" који у потпуности има ехо са било којом ауторском намером, већ "модел читаоца" чије читање може бити оправдано текстом.